Антропоним

 КАП- (<капа - Mütze, cuculus)

Многобројни симболи везани за капу могу се у антропонимији свести на једну важну и одлучујућу чињеницу: капа представља човека, то јест, следећи забелешку Вука Карацића „уколико неки болесник није у могућности да дође до владике који би му очитао молитву за
оздрављење, овај обред се врши над болесниковом капом".

Капа je не само еквивалент човекове личности већ и амајлија која у одређеном моменту може
да апсорбује вероломну вербалну изјаву. (Уп. стихове из циклуса о Краљевићу Марку: „Кад се мати ииђех на нево.гьи./ скинух капу метух на колено. / Па секунем капи на колену. / тврда вјера
оставите те нећу.")

У топонимији je места појава да се истакнути врхови називају Капе или Капице, што представља чисту метафору за овај, некада обавезни одевни предмет.

Бројне сложе-нице од ове основе указују на  доста високу фреквенцију; уп. Нртикяпя,
Вршикяпя, Губикапя, Зврнкапа (над.),Плетикапа, Пржикапа, СвеЈИкапа (над.),
Маснокапа, Чабаркапа.

- Капа: презиме забележено у Упьанима у Црној Гори 1852. године; један од црногорских главара у личном саставу власти књаза Данила у Црној Гори 1853. године; у Лимљанима у Црмници (Црна Гора); савремено презиме на Цетињу и у Котору. Идентично je ca апелативом капа које je забележено још у старословенском језику. од грчког καππα.