Постоји неколико верзија порекла презимена Плетикапа и све ћу их овде навести:
Верија 1 - Постоји усмено предање међу старијим припадницима Плетикапа да смо некад давно кренули са Косова и Метохије, па ка југу у околину Лесковца. Одатле преко Метохије у стару Црну Гору ту смо се задржали неко дуже време, па одатле преко Херцеговине до предела данашње Хрватске, у околину Книна, па преко Баније, у западну Славонију.
Верзија 2 - Мој отац (Марко Плетикапа, рођен 28.02.1948. у селу Кричке, упокојио се у Београду 2022. године) ми је причао да је својевремено послом био у Билећи (Херцеговина), и да му је ту један старији човек рекао да смо ми од племена Вукчевића (братство Вукчевић је из Љешанске нахије, која је једна од четири нахије које чине стару Црну Гору, славе Ђурђиц), и да смо одатле ишли према Далмацији, прело Лике (Врлике) па одатле до Славоније. Тај старији човек је мом оцу рекао да у околини Билеће постоје преци који су у некој фази те селидбе остали да живе у том крају (на жалосt немам податке у ком селу и под којим прeзименом.)
Верзија 3 (Мирко Плетикапа, село Торањ) - Колико ја имам сазнања у тај део Крајине су дошли правцем Книн - Лика - Кордун - Банија па на ово подручје које је било гранично подручје Аустругарске и Турске. Наших презимењака има у Кордуну или Банији (са њима се сретао мој старији брат), а мој ђед по мајци је Цицвара и сигурно су из подручја Книна а и тамо има село Цицваре као и код нас у том Бучком крају. Обилазећи подручја Србије у којима сам сретао људе и слушао песме КУД-ова и изворне песме из Ужичког краја, скоро сам сигуран да смо и ми пореклом из тог подручја, јер је то толико слично ономе како се пева код нас.
Читаве фамилије носе и дан-данас печат пркоса властима Аустроугарске , која је на анектиране просторе хтела да уведе свој, „европејски“ дух током аустроугарске власти на размеђи 19. и 20. века.
Правац кретања из тог подручја је : према Херцеговини, не на море него са супротне стране Динаре па све до Книна, а онда на север линијом Книн - Вировитица.
Назив села Кричке одакле су Плетикапе је интерсантно јер село истог назива постоји у близини Книна, тачније Дрниша (Р. Хрватска) и они за себе кажу да су старином од племена Кричи по чему су дали име селу.
Плетикапе из села Бијелник код Петриње, којих је према попису из 1948. године у селу било 2 куће са 5 особа. Иако Плетикапе нису пописане у шематизму Горњокарловачке епархије из 1883. године (вјероватно грешком), оне су у поменутом селу потврђене још 1772. године, када се помиње Глиго Плетикапа;
- 94. Глиго Плетикапа, из Бедника (ово је старо име Бијелника), задруга бр. 5, грчке вјере, стар 42 године (рођен око 1730. године), служи као тобџија 8 година (од 1764. године)
Нема коментара:
Постави коментар